Робовање стварима

(наставак на: ''Духовна или материјална задовољства'')

Живимо у веку технологије. Стална напредовања на том пољу довела су до тога да данас огроман проценат људске популације користи мобилне телефоне, компјутере, интернет, а телевизор већ има готово свака кућа. У основи, циљ свих ових апарата јесте да људима олакшају живот и свакодневне посове. Заиста, лакше је чути се и договорити када имате мобилни телфон, лакше је доћи до информација када имате интернет. Ипак, свуда где има употребе има и - злоупотребе. Тако се дошло до тога да велики део човечанства данас - робује стварима!

Како је дошло до тога да уместо да ствари служе нама, ми служимо њима? Да ли је то заиста тако? 

Колико сте пута чекали у реду да платите телефон? Колико сте пута ишли од шалтера до шалтера да пријавите неки квар? Колико сте времена изгубили јурећи да поправите компјутер? Колико вам тешко падне то да је нестао сигнал за интернет и да га неће бити целог дана? Да ли заиста имате шта да радите без тач-скрин телефона и игрица на њему?

Оног тренутка када осетите да не можете да функционишете без неке од свих овох ствари, знајте, постали сте њихов роб! Гледајући људе колико брину о свом тач-скрин телефону, колико се плаше да га не изгубе и колико би се потресли кад би се то десило, постаје ми их жао! Толика брига око једног комада пластике! Да ли је он толико вредан, вреднији од човека? Многи не желе да признају, али заиста јесу везани за све те ствари. Ту не говорим о сентиметалној повезаности, када се на пример, неко веже за предмет који му је поклонила драга особа, јер је то везаност за то особу, а не ствар. Ово је конкретно везаност за баш те комаде пластике, који одређују наше расположење, наше време, наше животе. Телефон који је ту да нам уштеди време, сада заправо чини да сате проводимо у реду да би стигли до шалтера да пријавимо квар. Компјутер и интернет, који је ту да нас орасположи, сада нам је нанео целодневну нервозу јер јуримо да га поправимо. Ко ће провести цело вече без фејсбука?

Тако су ствари које у основи треба да служе нама, успеле да загосподаре човечанством. Како сада некоме објаснити да може да изађе са друштвом и без слике на фејсбуку, да може да се забави и без игрице на тач-скрину, да може да прича са људима и без интернета. Није неопходно (а ни пожељно) одрећи се свега што нам је напредак технологије донео. Али потребно је наћи границу измешу тога када ствари служе нама, а када ми њима.