среда, 29. мај 2013.

Духовна или материјална задовољства

Када момак својој девојци купи омиљену чоколадицу, она осећа велику срећу. Ипак, да ли је та срећа због тога што ће појести чоколадицу, или због тога што јој је драга особа поклонила? Када вас током неке добре вечери друг части још једно пиво, јер сте остали без пара, да ли ће те бити срећни само због пола литра течности или збoг тога што ћете још неко време провести у лепој причи и расположењу? Замислите момка који седи кући и ждере парче пице, колаче и сок, и замислите с друге стране како два другара деле један скромни сендвич. Ко је од њих срећнији?
Јесу ли духовна задовољства већа од материјалних? Којима од њих човек треба да тежи, и да ли једна искључују друге?
Духовна задовољства заиста јесу већа од материјалних. Она девојка сигурно воли да поједе ту чоколадицу, али њој срећу причињава не сама чоколадица, већ што се њен момак сетио да јој је баш та омиљена. Колико се пута деси да имате пиво, новац и све што треба, али опет вам атмосфера не буде добра и раније одете кући? Није дакле, ствар у томе колико има пива, хране, већ са ким сте. Деца док су мала воле играчке. Али ипак, њима више значи то што ћете им поклонити мало пажње, што ћете се играти с њима, причати им приче, него да им купите пуна колица најквалитетнијих играчака. Не вреде им, ако немају са ким да их поделе.
Трчећи за материјалним задовољствима, све више гудимо она духовна. Што више размишљамо о томе колико имамо, грабимо за себе, бринемо шта ћемо да једемо, и кријемо сваки динар, то ћемо мање бити испњенији и срећнији. Сигурно свако зна пример неке особе која има све што пожели, има и храну, новац, најновију технику, најјачи компјутер, најбржи интернет, најбољи телефон, али опет је несрећна! А с друге стране имате сиромашне породице, које једва састављају крај с крајем, али ипак су сви насмејани, јер живе у љубави и слози. Њима причињава задовољство то што су заједно, што воле једни друге. Тако је и за ораво другарство. Не можете осетити право другарство док год бринете о сваком динару који понесете са собом, рачунате и прерачунавате се. Када научите да делите то што имате, имаћете мање за себе, али бићете истински испуњени. Нема тих речи које могу да опишу задовољство и испуњеност када некоме помогнете у невољи. Осећај који имате када видите осмех сиромашног детета коме сте помогли не може да се упореди ни са каквом храном, одећом или мобилним телефоном који ћете купити. Осмех другара коме сте купили још једно пиво не може да замени ни гајба коју би попили сами. Сећам се како ми је једном другарица причала шта сам за све ове паре које сам ''бацио'' на пиво испред продавнице могао да купим. Она би каже, те паре штедела, па би купила мобилни. Тај исти мобилни она ће сутра да заборави у аутобусу, а ја ћу заувек да имам друаре са којима сам попио те силне литре пива, сећања на приче и доживаљаје са њима.
Материјална задовољства су, дакле, на нижем нивоу од духовних. Она су само средство којима ми можемо постићи духовно задовољство. Чоколадица, пиво, или сендвич не вреде ништа док некога њима не усрећимо.

Нема коментара:

Постави коментар