Пре пет година београдска панк група Директори издала је песму ''Како то мислите''. Песма говори о пропадању моралних вредности код нас. Данашњи човек, а поготову омладина, изложена је многим искушењима која пружа модеран свет. Како им одолети? Да ли је наша Православна Србија сада само прошлост, да ли смо део налазне модерне глобалистичке културе?
У овој земљи већина грађана се изјашњава као Православни. Колико је Православље заиста заступљено у нашим животима. Јесмо ли Православци истински, у души, или само на папиру или на речима? Да ли веру потврђујемо делима или златним крстом око врата, бројаницом око руке?
Да Православље у Србији губи свој утицај показао ми је претходни Васкршњи пост, а највише последња недеља. Васкрс је нарадоснији хришћански празник, а недеља пре Васкрса најтужнија недеља у години. То је она недеља када свако треба да се посвети духовној страни своје личности, да осим уздржавањем од хране пост потврди и смиреношћу. Велики Петак је најтужнији дан у години када је и најстрожи пост.
Прво што је свима привукло пажњу јесте одлука фудбалског савеза, да се, и поред захтева навијачких група, редовно коло ЈСЛ одигра на Велику Суботу. Већина навијачких група бојкотовала је, као и претходних неколико година, мечеве на тај дан. То је у медијима одмах изазвало коментаре како су навијачи лицемерни, да њихов живот није хришћански,да се свуда у свету тако игра... Када се огласила Црква причало се да Црква не треба да се меша у фудбал... А заправо то се није тек тако приказало навијачима да терају инат. Бојкот утакмица се понавља већ годинама у назад и невероватно је да Савез није хтео да услиши вољу великог броја публике на стадионима! То што су на тај дан одигране утакмице само сведочи да у нашем друштво не постоји православна клима. Осим што се не ради на неколико верских празника, ништа не показује да је ово држава већинског Правосавног становништва.
А какво је заправо то Православно становништво? Да ли је ова земља заиста већински Православна? Осим оваквих иступака тих злих навијача и националистичких организација, мало је још ствари које показују да је ово друштво живи православним животом.Вратићу се на последњу, најтужнију недељу Васкршњег поста. Велики Петак, цео град је пун. Из мени непознатих разлога, сваког Великог петка град се пуни и сви иду у Цркву да пале свеће, а у поноћ да са свећам,а шетају по граду и око Цркве! Ако, тако и треба, питао би ме неко зар ми као Православцу није пуно срце што то видим? Не, није! Као Православца, мене је било СРАМОТА онога што сам тог петка видео! У Цркву су тада ушли сви најгори фенсери и истриповани криминалци, сви који ни једним својим делом не показују да су имало побожни. У Цркву су ушле дрољетине у минићима, на штиклама, оне које су већ у 14 година имале први секс, а са 15 исти снимиле мобилним телефоном, оне које се сваке вечери ''изватају'' са по два три малопре поменута ''опасна момка''. Паркирала су се испред Цркве бесна кола из којих ће исте вечери да тутњи музика деведесетих. Бабе се гурају и гњече децу која хоће да ставе паре на икону. Нико од њих ни приближно не зна шта се десило на Велики Петак, нити зна да нису пре изласка требали да поједу пљескавицу, али нема везе, сви ту долазе! Заврши се цела та парада по Цркви и багра се разилази. Истим скупим колима возе се до прве дискотеке где ће целу ноћ да трешти музика, да се пије, дува трава... Провод као и сваког осталог петка тек почиње око 12, ништа нису пропустили... Исти ти који су љубили икону сада пуше џоинт, рукава којима су држали свећу сада 'ватају клинку која игра у минићу... Ипак, већина њих кажу да су Православци, носе златне крстове око врата (мода из деведесетих), пет бројаница око руке... А живот им је у супротноси са свим православним начелима.
И онда ја треба да будем срећан што је толико становништва Православно!? Не, мене је срамота!!! Срамота ме је што такви својим понашањем омаловажавају веру, што она због тога не може да се покаже у правом,. Најлепшем светлу.
Зато под хитно треба почети са ДУХОВНИМ ПРОБРАЖАЈЕм становништва, јер у супротном, наша земља не може да опстане. У Србији поново мора да завлада православни систем вредности. Да се уместо Дарвина, у школи учи веронаука. Да се уместо атеистичких лажи деци прича о правим вредностима. Да постану добри Срби и Православци, али у правом смислу те речи. Да се деци објасно зашто улазе у Цркву, да се Богу моле искрено, да воле своју веру, своју земљу, свој народ. Да се преко телевизије не промовиша наказна култура запада, да у 10 година гледају програм за децу а не порно филмове, да уместо ''Секс и Град'', девојчице гледају како се понаша мајка из ''Први пут с оцем на јутрење'', да уместо ''Видимо се у читуљи'' дечацима омиљени филм буде ''Бој на Косову''. Да им узори не буду Јелена Карлеуша или Кнеле, већ Књегиња Милица или Карађорђе. Само са исправним системом вредности наша нација може да опстане.
Док наша омладина не почне да живи Православним животом, овој земљи неће бити боље, па макар се сто власти промениле!
''Није све у сексу, није све у псовкама,
Није све у спорту, алкохолу, дрогама''
