Две стране медаље

Замислите како треба да намотате траку око нечега, правећи круг сличан точку. Мотајући тако, круг постаје све већи што више мотате. Упалимо свећу са једне стране круга. Видећемо да што је веће светло на светлој страни, то је већа и површина коју прекрива тама са друге стране.

Сваки човек рођен је са различитим способностима. Током историје, постојало је безброј људи који су дошли и прошли кроз овај свет некако мирно и нечујно, одживели су свој животни век не задуживши човечанство ничим. Неки су стварно били добри, поштени и честити, али се једноставно нису истакли ничим посебно великим. Неки су били најобичнији паразити, живели на туђ рачун, поткрадали, лагали, и на крају нестали као да их никад није ни било... Али постојали су и људи чија имена се понављају и много година после смрти. Људи који су запамћени у историји, чији је живот оставио неизбрисив траг за човечанство. То су били људи који су се истакли невероватном храброшћу и витештвом, које није задовољило сакривање и чување главе, већ су чинили велика и херојска дела. Исто тако и људи који су оставили неизбрисиве трагове у било којој области науке. Али има ту и оних других, који су своје име у вечности обезбедили најгорим суровостима и злоделима. Њих нису задовољиле ситне крађе, лажи и преваре, већ су досегли саме врхунце људскога зла.

Ако између двоје људи влада љубав, која траје доста дуго и постане заиста велика, можете ли да замислите шта би било да нешто ''пукне'' између њих двоје? Могу ли они да се врате на ону почетну равнодушност? Може ли момак са истим осећањем да посматра девојку коју је много волео, сада, након растанка? Наравно да ће се тај однос из велике љубави претворити у фанатичну мржњу. Неће више никад ту бити равнодушности. Тај круг који су они заједно намотали моћиће да буде или велика љубав, или оно супротно. Велика љубав или остаје вечно велика, или се претвара у велику мржњу.

Често се чудимо како неки људи доживе наглу промену. Како је неко од највећег олоша и злочинца, човека за избегавање, постао добар и племенит човек, бољи од свих у околини. А са друге стране, имамо неког кога су сви хвалили као ретко доброг човека, а он одједном пропадне и постане гори од оних за које сте до сада мислили да су нагори. Како то да их нешто толико преломи, да одједном пређу у ону другу крајност? Све је то последица тог круга, који сваки човек целог живота мота. Неки људи су рођени способни за мала дела. Њихов круг је мали. Они нису способни да нанесу велику штету, али нису способни ни за велику врлину. А постоје и они други, рођени за велика дела, чији круг је много већи од осталих. Разлика је само у странама круга. Могу они цео живот да мотају гледајући светлу страну круга, али да их једна ситуација преломи да пређу на другу, тамну страну. И њихова тамна страна је, без њиховог знања, већ намотана, било је само питање одлуке да ли ће прећи на њу.

Сваки човек у себи има обе стране. Питање је човекових могућности колико ће допринети човечанству, а питање одлуке на који начин. Велика љубав рађа велику мржњу. Што више волите неког, више мрзите све што може по њега да буде опасно. Ако сте равнодушни према неком човеку, нећете се много нервирати ако га видите како срља у грешке. Али ако волите тог човека, ваш бес због тога биће велики колико и ваша љубав. Велико знање рађа велико незнање. Они који имају мали круг знања, мали је и круг њиховог незнања. Али што више ширите ваше знање, схватаћете колико је још ствари које не знате. Није ли онда јасно зашто најмудрији Сократ тврди како ништа не зна?

Кроз ову причу о странама круга, сагледајмо сво трагедију неких људи око нас. Погледајте све те људе који чине велика зла себи (наркоманија, алкохолизам) и другима (крађе, убиства, злочини). Један наркоман, који себи тренутно убризгава хероин, заправо је могао да буде велики уметник, коме би се многи дивили, само да му је неко пружио подршку и разумевање. Један алкохоличар који се тренутно ваља испред продавнице заправо је био пун љубави према некој жени, која није желела да му љубав узврати. Можда момак који у три ујутру упада у продавницу и износи ствари из ње или криминалац који се јури са полицијом по напуштеној згради, имају храброст достојну неких хероја из великих ратова? Шта је то што њих тера да је користе на погрешан начин? Неке околности одлучиле су да у преломним животним тренуцима, који се кад-тад десе код сваког човека, ови људи пређу на тамну страну круга. Можда је то била једна једина погрешна реч, један сплет несрећних околности или погрешно предвиђање. А онда погледајте колико је таквих људи око нас, и замислите шта би било да је бар већи део њих одабрао светлију страну! А онда се потрудите, прво да ваш круг буде што већи, да своје способности што више развијете, али друго, још битније, да одаберете праву страну са које ћете тај ваш круг мотати.

Душу нам краду!

Позната је већини људи прича о Христовом уласку у Храм и избацивању трговаца из ''дома свог оца''. Овај вандалистички и недемократски чин Спаситеља заправо је прича о нечему што се, као и већина прича из Библије, и данас дешава. Осим трговине стварима, материјалним добрима, у овом материјалистичком времену на продају је стављено све! Не тргује се више само кромпиром, јабукама, телевизорима или компјутерима. Данас своју цену имају Љубав, Поверење, Истина, Правда, Слобода, Отаџбина, Верност, Част... Како је то могуће? Како смо уопште дошли до тога?

Сигурно највеће зло које нам је донело модерно време нису ни ратови, ни глад, ни медијска пропаганда, чак ни материјализам и индивидуализам, већ корен свих тих појава - убијање вредности! У трци за бољим животом, материјалним обезбеђивањем и уживањима, људи више не бирају средства. Тако је врховна вредност по којој се све мери постао - новац. Празне су приче како ипак није тако, јер већина људи себи не жели да призна да људе процењује управо на тај начин. За кога ћете пре рећи да је успешан човек, за директора фирме, или уличара који скупља картон? Тако је дошло до тога да су и све остале вредности срозане и постале само средство да се дође до оне врховне.

Да ли је баш тако? Наравно да јесте! Пођимо од Љубави. Љубав једноставно мора да искључује сваку промишљеност и трговину, Љубав мора да буде ''луда'', да не види било какве препреке и проблеме, она мора да буде изнад свега. А какво је размишљање данас? Прво да се материјално обезбедимо, школа, посао, каријера, па онда може о Љубави да се размишља... Окренут је редослед, уместо да се све остало ради из Љубави, она је на последњем месту. Брак, као круна Љубави, постао је само један грађански уговор. Колико их је само склопљено из неког ''вишег'' интереса, за добијање пасоша, имања, из освете, љубоморе, зависти... Љубав је добровољна жртва зарад неког кога волите, а колико се само бракова распало због ''изневерених очекивања''. Најлепше могуће осећање сада смета људима, кочи их да постигну успех у школи, на послу, не могу да се посвете себи.... Колико је само глупих изговора! И вођење љубави је толико банализовано и искомпромитовано да ту више нема ни трунке љубави, већ само перверзије, ваљда је зато и смишљено хиљаду глупих термина за тај чин. На крају имате разочарану и изневерену омладину, која са свијих двадесетак година одавно више не верује у љубав, јер је имала много лоших искуства. ''Волим те'' је сада само средство да девојку одвучете у кревет, да би се сутра неком хвалили због тога.  А колико је мало људи који би заиста могли да стану иза тих речи, јер код већине би одговор на то могао да буде једноставан: ''И шта сад хоћеш од мене''? И како онда да верујете неком? Како да верујете да неко заиста има искрене намере када је око вас хиљаде примера који све те намере демантују. Преваре, лажи, сплетке... Тога је одувек било, али чини ми се да је све то сада некако легализовано. Не законом или уставом, већ неким неписаним правилима. И да причате некоме о поштењу, и да вам поверује да то заиста искрено мислите, ипак ће уследити одговор: ''Схватићеш једном да не може тако... '' Изневерени људи постају неповерљиви. Реците човеку кога је жена оставила јер су кола кренула низбрдо коју реч о Љубави, видећете како ће да вам одговори. Реците човеку који се вратио са ратишта без руке коју реч о Србству... Обратите пажњу на његов поглед. Причајте о Србству гладним људима пуним брига, и једино што ће вам рећи је: ''Шта још хоћете од мене. Знам ја те приче...''? Мислиће да тражите да гласају за вас или прилог за гладне на Косову који ће отићи ко зна где. Неће веровати да искрено мислите то што причате. Много су пута до сада изневерени. Ништа им неће значити ни слике светаца и мученика, ни косовски мит... Виде само кућу неког ратног профитера са Косова. Узалуд ћете ви причати о Православљу. Само ће вам показати на кола неког свештеника. Причајте човеку поломљеном од пендрека деведесетих о револуцији. Насмејаће вам се у лице. Не зато што вас мрзи, већ зато што је изневерен. Све оно што је било вредно борбе и жртве, други су продали. Све оно лепо и вредно донело је зараду. Све оно што је некоме свето, некоме је само био начин да се обогати. Тако су све вредности деградиране, својим ништавним и поквареним животима на њих су бацили љагу. То је основа једног страшног нихилизма који је захватио модерну Европу. Украли су нам душу! Све је стављено на цену! Ништа више није свето, све је на продају!

Како то да променимо, како да се изборимо са тим? Ако вас заиста ужасава то уништавање вредности, ако вас мучи што више нико не гледа човекову душу већ само стање на рачуну, онда не смете да се предате и кажете да не можете ништа и да је такво време дошло! Дошло је, али дошли смо и ми да га променимо. Морамо да покажемо својим животом да нам је оно у шта верујемо прече од свега. Да када причамо о Љубави, причамо јер то заиста мислимо. Да не волимо народ само у предизборној кампањи, веч стално, да се за њега сваки дан боримо и да нећемо продати своје идеале за радно место и ли чланску карту неке странке. Дакле, не боримо се причом, већ личним примером! Само тако можемо учинити да нам људи поново верују, али не да би веровали нама као људима, већ да би им вратили веру у вечне вредности.