''Ништа у
свету не чини човека тако ништавно маленим као страх од смрти.''
Ове речи
Владике Николаја кроз историју, а поготову у савременом свету све више добијају
на значају. Заиста, у страху за голу егзистенцију, за свој овоземаљски живот,
човек је спреман да се одрекне свега светог... Глобалистички и модерни свет
наметнуо је људима своје наказне вредности, где се рачунају само овоземаљска
уживања, свет где Истина, Част и Поштење више немају значајну улогу, бар не
већу од славе, новца или положаја. У таквом свету, где је људска тежња окренута
ка каријери а не према породици, према журкама, храни и пићу а не према
духовном уздизању, према бедном кукавичлуку а не херојству, где су некадашње
врлине проглашене за лудост, а све људске слабости прихваћене, у таквом свету
најстрашнија реч за човека је – рат! Политичарима данашњег доба најлакше је да
људе уплаше причом о томе да их национализам води у рат, рат у губитак живота,
а губитак живота значи да неће уживати у свом благостању овог света. Људе плаше
повратком у мрачну прошлост и обећавају им рајски мир овде на земљи!
Властодршцима
је тако најлакше да манипулисањем људским страхом униште сваку националну
свест, сваку борбу за Истину и Правду и свако супротстављање наметнутом систему
вредности. Њима одговара стварање једне ''хипнотисане гомиле'' којој ништа неће
бити свето! Људи чији се живот своди на животињске потребе за храном и спавање,
безличну гомилу коју ће затупљивати ријалитијима и осталим ТВ програмом простог
садржаја, која ће ради забаве погазити традицију и веру, која ће ради лажног
мира заборавити своје претке и своју славну прошлост. Они не живе за друге,
нити желе да оставе нешто након себе, њихов живот се завршава кад све поједу и
попију и кад се науживају у свим добрима овог света. Гомила слабих и размажених
појединаца, који ће живот проживљавати без љубави, без борбе, без жртве за неки
виши циљ! Идеали, борба и жртва ће њима бити непознати! Таквим људима помен
речи РАТ изгледа страшно! Изгубити живот због ''неког тамо'' њима је бесмислено
и ужасавајуће!
Али, како
један Хришћанин, частан и поштен човек треба да се постави у таквом свету! За
таквог човека читав живот представља – РАТ! Он неће бити размажен и огрезао у
неки лажни мир и лењост. То треба да буде човек чији је идеал у животу борба и
жртва! Такав човек није лудак, није ни самоубица, он је само достојни потомак
својих предака, и пример за своје потомке.
Пре
свега, један искрени Православац (овде не причам о формалним Православцима који
само себе тако називају на попису, носе бројаницу или крст, а не живе
Православним животом) прво води унутрашњи рат. То је рат против својих грехова
и страсти. Такав рат води од када спозна себе, и своју веру, када крене са постом
и молитвама. Та борба траје у њему и он стално напредује у тој борби и уздиже
своје врлине изнад својих грехова и падова. Такав човек себе може да назове слободнимн
човеком, јер се кроз пост ослобађа својих грехова и страсти, и тако истински јача
себе и брани се од искушења.
Ослобађајуће
се од грехова, одбацује и празни материјализам и наметнути индивидуализам и
тако јача своју личност и свој карактер. Такав човек постаје пун љубави према
животу, према народу и према свом Идеалу. Ту се онда прави разлика између њега
и неког ''патриоте'' који уз две-три ракије завија песме Баје Малог Книнџе.
Прави се разлика у чврстини Идеје, јер човек са јаком вером неће узети 50 евра
да би гласао за неку издајничку странку на изборима, док ће слаб човек радосно
узети паре и гласати за оне које ће после тога пљувати и кукати због пропасти и
тешког живота.
Такав
човек, снажних Идеала и снажног карактера, велике вере и спремности на жртву,
кренуће у РАТ са светом! Кренуће у рат који никад није ни престајао, који траје
од почетка света и који ће трајати до његовог краја, рат у коме ни једна страна
никада неће однети коначну победу све до последњег часа овоземаљског живота. То
није рат између два народа, то није грађански рат, рат за власт, рат за метар
њиве или довришта – то је рат између ПРАВДЕ и НЕПРАВДЕ! У овај рат се улази
када се одупрете наметнутом систему вредности, када се одупрете телевизији и
другим медијима, када се отргнете од лажи и када одбаците наметнуту
инивидуализам и материјализам. Када схватите празнину таквог бесмисленог
живота, када одбаците затупљеност и хипнотисаност, када се побуните против
система вредности у коме ''циљ оправдава средства'' – ступили сте у борбу!
Како се
борите? Тај рат се не води само пушкама и топовима. Тај рат се води и речима, и
делима, и постом и молитвом. Али пре свега истрајношћу у подношењу жртве за
виши циљ. Жртва долази неминовно са таквом борбом, али та жртва и јесте граница
између те две стране. На другу страну одлази онај коме слабост не дозвољава да
ту жртву поднесе. Они који се боре на страни правде често су у мањини. ''У
свету ћете имати жалост; али не бојте се, ја сам победио свет''. И Христос је
био у мањини, напуштен на крсту. Страдао је и патио, али на крају победио. Тако
је и данас. Они који не прихватају вредности овог света страдају, пате и свет
их одбацује. Етикетира их, клевеће и понижава. Најбоље и најискреније намере,
свет ће представити као нешто зло и лоше. ''Благо прогнанима ради правде, јер
њихово је Царство Небеско''. Нема спасења без жртве и подвига, а жртве нема без
борбе. Зато такви људи не гледају мирно све злочине и све неправде, већ се
против њих - побуњују!
Како?
Борите пре свега када не прихватите наметнути модел понашања, када не упијате
пропаганду са телевизије, када не излазите на ''њихова'' места, не слушате
''њихову'' музику... Када видите разлику између себе и једног ''испраног
мозга'' коме узор у животу представља Јелена Карлеуша. Борите се када се
суочите са проблемима и невољама, а не одустанете бежећи у наркоманију или
алкохолизам. Борите се када помогнете човеку у невољи, јер већина ће вам рећи
''ма пусти га, гледај себе''. Борите се када помажете својим пријатељима, када
чувате своју околину и природу око себе, јер ће већина нехајно бацити ђубре у
сред парка. Борите се када прочитате неку књигу која не спада у школски
програм, када не учите напамет већ размишљате о свему што вам кажу, јер ће
већини приоритет бити оцена. Борите се када часно обављате своју дужност, јер
ће већина једва чекати да негде забуши. Борите се када не крадете чак и када
вам се пружи могућност, јер ће већина једва чекати да им се пружи прилика да
нешто закину. Борите се када идете у Цркву, постите и искрено се молите, када
учествујете у раду Цркве и помажете све акције, јер ће већина преспавати
Литургију. Борите се када почнете да размишљате шире, када престанете да у
свему тражите личну корист, већ будете спреми да учините нешто за опште добро.
Једног дана вас неће бити. Памтиће се само ваша дела и оно што је иза вас
остало. Ноћи проведене по дискотекама, преједање и опијање, оргијање и разврат
ваши потомци неће памтити. Памтиће се ваша добра дела, оно што сте оставили за
друге!
Такав
човек, који живот посвети служењу Богу и борби за Правду, биће испуњен и када
нема шта да једе и кад је уморан и неиспаван, за разлику од лењивца који
проводи дане зурећи у екран.
Такав
човек није миран. Њему мир недају све неправде. Он не може мирно да гледа
страдање свог народа, моралну и социјалну пропаст, национална понижења,
прогањање и запостављање вере и Цркве. Он ће се непрекидно борити! Свако се
бори на свој начин. Неко ће учинити мање неко више. Неко ће направити сајт на
интернету, неко написати књигу, неко скупити помоћ за угрожене, неко одвојити
себи од уста да да гладнима. Битно је само да су на истој страни. Да им сва
неправда не да мира, и да се против ње, на свој начин, боре.
Такви
људи имају само унутрашњи мир. Њихов унутрашњи мир је њихова вера да се крећу
добрим путем и да ће стићи до циља, и тај мир им не може ношта нарушити. Ту је
разлика у односу на оне који желе лажни мир и зато се плаше рата. Њихово
одсуство мира показује то да не могу ни минут да проведу у самоћи, у својим
мислима и молитви. Њима је потребна нека порука на телефону, објава на фејсбуку
или нови програм на ТВ-у, како би им заокупирало пажњу. Без тога, они се
''смарају'' навикнути само на јефтину забаву и пролазна задовољства.
''Не
можете служити Богу и мамону''. Једном морате направити избор. Или ћете се
борити и страдати, или ћете живети прихватајући све што вам је наметнуто и уживајући
у лажним и пролазним стварима. Или ћете бити непрекидноо у рату против неправде
и зла, или ћете им се прикључити. Нико не може да буде пасивни посматрач. Борба
– то је оно што треба да сачињава ваш живот, да вас испуњава и води.
