Његошева религија и филозофија

''Откако су се појавили Његошеви списи, пре свега, „Горски Вијенац" и „Луча Микрокозма", пре више од 150 година, они не престају да изазивају дивљење и коментаре истраживача, теоретичара књижевности, песника, филозофа, богослова...

Написане су читаве библиотеке мудрих и учених књига међу којима се, по многим добрим познаваоцима Његошевог дела, издваја студија епископа Николаја Велимировића, „Религија Његошева", објављена пре више од једног века. Чак је и Јован Скерлић, водећи српски књижевни модерниста, био одушевљен Велимировићевим тумачењем Његошеве поетске, филозофске и религиозне визије, оценивши да оно не заостаје много за Његошевим стиховима.

Користећи делове студије епископа Николаја Велимировића „Религија Његошева", од коментара аутора студије и одабраних Његошевих стихова, настала је документарна емисија која показује особеност и снагу Његошеве поетско филозофске визије. „Његош је од своје душе, одређене судбином да управља једном шаком сиромашних људи, начинио сцену на којој је репродуковао драму целе васионе".

Ауторска екипа документарног програма РТС, уредник Божидар Николић, редитељ Татјана Феро, музички уредник Ана Павловић, монтажер Марко Драгојевић и директор фотографије Васко Васовић, сачинила је својеврсни филмски есеј у којем се преплићу снага изговорене речи и слике дивљих и питомих предела Србије и Црне Горе, манастира и црква, као и традиционалне и модерне духовне музике.''


Емисија ''Његошева религија и филозофија'':

http://www.youtube.com/watch?v=XHlP9BQBmZE

Да ли је философија потребна данас?

Поводом дана философије

Да ли је проглашавање 20. новембра као светског дана философије само лицемерно доношење венца на споменик заборављеног хероја? Да ли ће пар речи на медијима о философију (ако их уопште буде било!) бити само лицемеран говор угојених политичара и налицканих сужбеница на том споменику? Да ли је данашњем свету прекривеном лажним сјајем, маркетингом, новцем, медијима, модом заиста потребна та мрачна философија? Зашто би поред свих тих апликација на андроиду, поред свих тих ријалитија и разних забавних емисија, поред свих тих бљештавих зграда, скупог накита, лудих излазака и провода, зашто би ико морао да размишља о неким тако глупим темама? Кога брига за некакву сврху, етику, Бога, бивствовања и сличне празне приче? ''Ово је век индивидуализма! Сви те гледају кроз паре, све се рачуна, кога брига за то што ти студираш?'' - рече ми једном један саговорник. ''У праву си'' - мирно сам одговорио!

Заиста, овом модерном и убрзаном свету, философија је само нека мрачна прошлост, нешто беспотребно и небитно. Наравно, имате свуда по неке замајане лудаке, који идаље студирају и маторе, излапеле професоре који им баљезгају глупости које им у животу више неће требати. И половина тих студената који су философију уписали јер бодове за друге ''популарне'' факултете нису имали, врло брзе ће се ''сморити'' на предавањима, схватити да су им професори луди, да треба да прочитају хиљаде страна које не разумеју, да је све уврнуто и побећи ће да се запосле у прву трафику, само да више не чују ни за какво бивствовање. А и шта ће има када сам тим факултетом, сви тако кажу, сутра неће моћи да се запосле, зашто би онда уопште и студирали?

Савременом човеку философија више није потребна! Ту је наука, она даје одговоре на сва питања, и она све може да разоткрије. Довољно је напредовала да ћемо ускоро моћи да схватимо да нема никаквог Духа, све је физика и биологија, све је механизам. Чак и они које мало размишљање вуче ка дубљим темама, врло лако ће се изгубити у јурњави по банкама, завршавајући своје послове и бринући о рачунима. Када се пребрину све те егзистенцијалне бриге, наш човек 21. века опустиће се уз неки занимљиви ријалити, или пак уз неку лаку књигу да би брзо заборавио на свој мизерни живот. Тако се људи губе у трци са временом и новцем, нестају и тону. Немају времена... Журе... А где? Немају кад себи да поставе то питање!

Схватили смо, дакле, да живимо у једном анти-философском лудилу, у веку маркетинга и новца у коме је битан изглед и тело, а Дух запостављен. Тако живимо међу себичним, грамзивим и похлепним људима, у суровом времену индивидуализма. Софисти обучени у угледна одела са лажним осмесима поново протерују Сократа из 21. века. Још двадесет пута да је дошао, сваки пут би га отровали.  Модерно доба сахранило је метафизику! Човек је постао мера свих ствари. Нема Истине и Правде, све то људи одређују онако како њима одговара. Имам утисак да нам се у лице смеју кад изговарају такве свете речи, исти они који их први газе. 

''Мрачни'' средњи век донео је човечанству највеће умове и најјаче мисли. Развитак људског духа достизао је максимуме, сви су свесно тежили једном вишем циљу. Модерно доба плаши се тог ''мрака''. Наука нас је просветлила. Човек је технолошки напредовао, а духовне се срозао испод самог дна. Модерном времену треба слепа маса, а не философски наастројени људи, који ће испитивати ''истине'' сервиране путем медија. Зато ми је и тако лицемеран овај ''светски дан философије''. Ко ће га обележити? Можда исти они који су философију из овеог света протерали...

Зато је овај свет тако тужан. Модерни, лепи, нахрањени и налицкани људи, изгубили су оно највредније. А једног дана, појавиће им се ''граничне ситуације'' у којима ће себи поставити истинска питања и у себи потражити одговоре. А шта ће наћи у себи осим бескрајне празнине? Спознали су све ријалитије и све трачеве из света славних, али... нису спознали себе! Ето, зато је ово и век депресије. Људи су почели да се губе у времену пре него што су сазнали сврху свог живота, а онда се надају да ће им помоћи психологија, која је данас немоћна, па се своди на прописивање лекова за смирење. Ето порекла данашњег изгубљеног човека!

Није човечанство изашло из Платонове пећине. Не, само се још дубље установило у њој. Мало је још оних који су се отргли окова и изашли из ње. А када су пожелели да се врате и пренесу осталима да су у заблуди? Вековима се дешава исто! По томе се овај век и не разликује много од прошлих, довољно је само мало боље се загледати у људску историју и схватићемо како пролазе они који су хтели да објасне вечне истине, који су ''бацали бисере пред свиње''. Прогнани, затворени, отровани, убијани, разапињани на крст... Такло су се затвореници кроз целу историју односили према онима који су желели да их ослободе окова и покажу излаз из пећине. Тако повратници у пећину живе живот пун неразумевања, и тако одбачени, живе у пећини, али су им очи уместо за сенке приковане за Светлост која долази са излаза. За њих заиста ништа не значе све сенке на зидовима којима се остали затвореници клањају, Њих не погађају приче затвореника, нити величање онога што виде на сенкама. Они су свој живот уместо ка сенкама окренули вечној Светлости.

Људи који су остали у пећини никад неће моћи да разумеју философе. То су они људи који у уметности виде само песму уз коју ће се провеселити, у религији само скуп обичаја, а у филозофији само празно и бесмислено брбљање. Ипак, философија ће вечно живети.

Превише је оних који су своје животе посветили философији, који су трпели прогоне и кажњавања, који су својим херојским примерима философију уздигли много изнад осталих наука. Философија је заправо много више од науке, којој ће формално припасти један дан у години или се установити неке формалне и лицемерне награде, философија представља читав живот за оне који је разујеми и који знају шта значи имати истинску Љубав према Мудрости! Зато ће философија трајати вечно, а све остало је panta rei, настаје и нестаје. Зато, без икакве везаности за материјални и пропадљиви свет, подучени примерима хероја Духа, храбро изађите из пећине и пригрлите најлепши Божији дар људима – философију!

Будите храбри - чините добро!

Истинска храброст заправо је она упорност у чињењу добрих дела. Колико је само упорности потребно да истрајете у чињењу добра! 

Врло често ствари не крену како треба, поставите себи сувише далеке и нереалне циљеве. Не бојте се, ако су они исправни, успећете, ако будете дали све од себе. Нека вас не узнемире потешкоће на том путу, док год сте сигурни да чините добро, нема разлога за бригу. На крају увек успете у својој намери, па макар у најчуднијем и најнеобичнијем сплету околности. Деси се много пута да се помисли о одустајању од циља или проналажењу лакшег начина, али не дајте да вас било шта одстрани од ваше намере. Само треба да верујете да ћете успети и успех сигурно неће изостати. Говорим ово као неко коме се све то потврдило безброј пута. Кад год сам тежио томе да учиним добро дело, увек сам уз упорност успевао на необјашњиве начине. Некако се увек све поклопи и среди, све што је потребно је добра воља и вера. Добра воља као предуслов чињења добрих дела мора да постоји јер нас она и покреће да чинимо добро. Вера је неопходна јер је баш то тај мистични део нашег успеха, људском разуму необјашњив. Зато вам ово што сад причам и не могу доказати. Потребно је да поверујете и видећете и сами. Увек успе! Сетите се тога следећи пут када хоћете да учините макар и најситније добро дело!