Грех

Грех је као рана на телу. Када почнеш да је чешеш, осећаш се лепо, а лоше кад прекинеш са чешањем. Временом те све више вуче да је чешеш. све је мањи ужитак током чешања, а све већи бол кад престанеш.

Питајте неког алкохоличара, да ли он ужива у алкохолу? Нема ту више уживања у чаши ракије, пије је зато што мора. Другачије не уме. Претеривање у било којој страсти доводи до губљења у њој. Тада не можемо без ње. Зато се треба чувати неумерености, јер она води у ропство телесним страстима. Нема ништа лоше у томе што понекад попијемо коју чашу алкохола, што волимо да поједемо мало више хране, али је опасно када не можемо без тога. Оно што се мора, не причињава задовољство, тако и оно што је некад било задоољство, сада престаје то да буде.

Робовање стварима

(наставак на: ''Духовна или материјална задовољства'')

Живимо у веку технологије. Стална напредовања на том пољу довела су до тога да данас огроман проценат људске популације користи мобилне телефоне, компјутере, интернет, а телевизор већ има готово свака кућа. У основи, циљ свих ових апарата јесте да људима олакшају живот и свакодневне посове. Заиста, лакше је чути се и договорити када имате мобилни телфон, лакше је доћи до информација када имате интернет. Ипак, свуда где има употребе има и - злоупотребе. Тако се дошло до тога да велики део човечанства данас - робује стварима!

Како је дошло до тога да уместо да ствари служе нама, ми служимо њима? Да ли је то заиста тако? 

Колико сте пута чекали у реду да платите телефон? Колико сте пута ишли од шалтера до шалтера да пријавите неки квар? Колико сте времена изгубили јурећи да поправите компјутер? Колико вам тешко падне то да је нестао сигнал за интернет и да га неће бити целог дана? Да ли заиста имате шта да радите без тач-скрин телефона и игрица на њему?

Оног тренутка када осетите да не можете да функционишете без неке од свих овох ствари, знајте, постали сте њихов роб! Гледајући људе колико брину о свом тач-скрин телефону, колико се плаше да га не изгубе и колико би се потресли кад би се то десило, постаје ми их жао! Толика брига око једног комада пластике! Да ли је он толико вредан, вреднији од човека? Многи не желе да признају, али заиста јесу везани за све те ствари. Ту не говорим о сентиметалној повезаности, када се на пример, неко веже за предмет који му је поклонила драга особа, јер је то везаност за то особу, а не ствар. Ово је конкретно везаност за баш те комаде пластике, који одређују наше расположење, наше време, наше животе. Телефон који је ту да нам уштеди време, сада заправо чини да сате проводимо у реду да би стигли до шалтера да пријавимо квар. Компјутер и интернет, који је ту да нас орасположи, сада нам је нанео целодневну нервозу јер јуримо да га поправимо. Ко ће провести цело вече без фејсбука?

Тако су ствари које у основи треба да служе нама, успеле да загосподаре човечанством. Како сада некоме објаснити да може да изађе са друштвом и без слике на фејсбуку, да може да се забави и без игрице на тач-скрину, да може да прича са људима и без интернета. Није неопходно (а ни пожељно) одрећи се свега што нам је напредак технологије донео. Али потребно је наћи границу измешу тога када ствари служе нама, а када ми њима.

Духовна или материјална задовољства

Када момак својој девојци купи омиљену чоколадицу, она осећа велику срећу. Ипак, да ли је та срећа због тога што ће појести чоколадицу, или због тога што јој је драга особа поклонила? Када вас током неке добре вечери друг части још једно пиво, јер сте остали без пара, да ли ће те бити срећни само због пола литра течности или збoг тога што ћете још неко време провести у лепој причи и расположењу? Замислите момка који седи кући и ждере парче пице, колаче и сок, и замислите с друге стране како два другара деле један скромни сендвич. Ко је од њих срећнији?

Јесу ли духовна задовољства већа од материјалних? Којима од њих човек треба да тежи, и да ли једна искључују друге?

Духовна задовољства заиста јесу већа од материјалних. Она девојка сигурно воли да поједе ту чоколадицу, али њој срећу причињава не сама чоколадица, већ што се њен момак сетио да јој је баш та омиљена. Колико се пута деси да имате пиво, новац и све што треба, али опет вам атмосфера не буде добра и раније одете кући? Није дакле, ствар у томе колико има пива, хране, већ са ким сте. Деца док су мала воле играчке. Али ипак, њима више значи то што ћете им поклонити мало пажње, што ћете се играти с њима, причати им приче, него да им купите пуна колица најквалитетнијих играчака. Не вреде им, ако немају са ким да их поделе.

Трчећи за материјалним задовољствима, све више гудимо она духовна. Што више размишљамо о томе колико имамо, грабимо за себе, бринемо шта ћемо да једемо, и кријемо сваки динар, то ћемо мање бити испњенији и срећнији. Сигурно свако зна пример неке особе која има све што пожели, има и храну, новац, најновију технику, најјачи компјутер, најбржи интернет, најбољи телефон, али опет је несрећна! А с друге стране имате сиромашне породице, које једва састављају крај с крајем, али ипак су сви насмејани, јер живе у љубави и слози. Њима причињава задовољство то што су заједно, што воле једни друге. Тако је и за ораво другарство. Не можете осетити право другарство док год бринете о сваком динару који понесете са собом, рачунате и прерачунавате се. Када научите да делите то што имате, имаћете мање за себе, али бићете истински испуњени. Нема тих речи које могу да опишу задовољство и испуњеност када некоме помогнете у невољи. Осећај који имате када видите осмех сиромашног детета коме сте помогли не може да се упореди ни са каквом храном, одећом или мобилним телефоном који ћете купити. Осмех другара коме сте купили још једно пиво не може да замени ни гајба коју би попили сами. Сећам се како ми је једном другарица причала шта сам за све ове паре које сам ''бацио'' на пиво испред продавнице могао да купим. Она би каже, те паре штедела, па би купила мобилни. Тај исти мобилни она ће сутра да заборави у аутобусу, а ја ћу заувек да имам друаре са којима сам попио те силне литре пива, сећања на приче и доживаљаје са њима.

Материјална задовољства су, дакле, на нижем нивоу од духовних. Она су само средство којима ми можемо постићи духовно задовољство. Чоколадица, пиво, или сендвич не вреде ништа док некога њима не усрећимо.

Сазнање или ''легализовано трачарење''

''Сви људи по природи теже сазнању'' - ово је прва реченица Аристотелове ''Метафизике''. Ову тврдњу многи ученији или образованији људи би одмах похрлили да оспоре бројним примерима људи који не показују никакву заинтересованост за било какво знање, који нису завршили никакву школу, у животу нису прочитали ни неколико књига, које једноставно ништа не интересује. Ипак, ова Аристотелова тврдња апсолутно је тачна! Сви људи у својој природи имају одређену радозналост, само је пресудно на шта ће је усмерити.

Постоје људи који све своје снаге уложе у науку. Није битно коју, од историје до хемије. Све њихове снаге коцентрисане су на један циљ - напредовање у тој области. Колико само задовољство неком историчару представља читање о неким биткама, разгледање археолошких ископина и музеја. Колико задовољство биологу представља посматрање природе, хемичару експерименти у лабараторији, филозофу размишљање... Свака нова информација, ново откриће доноси радост. Долази до сталног уздизања, напредовања у знању. Заиста, сви ће се сложити да су то људи који теже сазнању, који су живот посветили управо том циљу. Али, колики је њихов број? Врло мали у односу на оне друге, којима књиге служе само да у њима држе уштеђевину. Чиме онда они хране своју радозналост? Да ли је могуће да баш ни о чему не размишљају? Они су своју радозналост окренули у другом смеру - ка трачарењу. Ти људи које ''смарају'' неке књижурине, који не воле да слушају тешке теме, избегавају дуге и напорене разговоре о неки тешким питањима, одмах ће поскочити када чују да се нека комшика ''смувала'' са три године старијим ликом! Са коликом ће само знатижељом они испитивати сваки детаљ из живота других људи, са којим ће ентузијазмом оговарати особу која је до пре 5 минута ту седела, и са колико ће само узбуђења слушати шта је то неко неком рекао ''у поверењу''! Познато!? Да, свуда су около такви људи! Сви ће вас слушати ако пођете да кажете неку информацију о томе зашто су двоје раскинули, или како су се свађали пред свима, али ће сви окренути главе ако с неким започнете причу о, на пример, Француској револуцији! То смара!

Вероватно је и Аристотел имао на уму баш такве људе када је написао ову чувену реченицу. Да, постојали су, и постојаће увек такви људи. Али зашто ''легализовано трачарење''? Ваљда би свако разуман желео да смањи број таквих људи у друштву, да људе уздигне до вишег степена знања? Али, да ли је лакше манипулисати људима који теже знању или овим ''трачарама''? Зато су данас људи преплављени стварима које ће њихову пажњу усмерити управо на трачарење. Почевши од фејсбука! Дозвољено вам је да уђете у туђе животе, да једним кликом сазнате ко је с ким у вези, ко се како осећа, с ким је изашао... Можете сатима да се замајавате гледајући слике особе којој се једва јављате на улици, али ипак знате с ким излази и које јој је омиљено пиће! Сви ти људи су сада доступни! Не морате више ни да трагате и да се распитујете за информације, све пише на том екрану! Види се и ко коме стално ''лајкује'' статусе, и шта пишу по коментарима! Сатима је мозак једне особе закован у екран хранећи своју радозналост таквим информацијама! Зашто то време које је трошио скачући од профила до профила није искористио да прочита неку књигу или одгелда неки документарац, или бар размисли о нечему што је данас чуо на часу!? А Велики Брат, а Фарма? Толико ствари се дешава!!! Па данима може да се прича о томе! Тако је забавно сатима гледати неку свађу, а онда размишљати о томе ко је био у праву, ко је у целој тој тако замршеној причи исправно поступио. А све те новине у којима можемо да сазнамо све о томе где је ручала нека певачица и колико јој се само целулита види на слици!? А што су певач и глумица сликани заједно на журци? Па где ћете корисније информације од тога!?

Ето, како је лако у данашње време нахранити своју радозналост. Колико је само ондаа тешко таквим људима ако један дан буду без интернета, ако се један дан ништа не дешава по граду, ако нико није раскинуо... ''Смарање''! 

Сви људи су, дакле, радознали! Што више се та радозналост усмери ка правом и вредном знању, то ће се више гадити трачарење, Фарме и Велики Брат. Што се дубље загази у трачарање, то ће вас више ''смарати'' неке озбиљне теме.