Живот је леп када затвориш очи и стрпаш у себе који милиграм...

Мрачна, прљава соба... Паучина и буђ развлаче се по трошним зидовима... Смрад устајалог ђубрета шири се собом... Мишеви и бубашвабе јуре по прашњавим стварима. У једном углу је ненамештен кревет. Поред њега паковање ризли, препуна пиксла, два шприца, кашичице, упаљачи... 

Пре десет година то је била уредна дечија соба. У њој је одрасло дете из сиромашне породице, са много проблема. Родитељи су се трудили да га подигну и усмере на прави пут. Упркос сиромаштву, био је добар и весео, трудио се и помагао родитељима. Тренирао је фудбал и сатима се јурио са другарима на игралишту. Често се враћао кући са поцепаним панталонама или ољуштеним коленима. Завршио је основну школу са свим петицама. Средња школа довела га је до прве љубави, али га је девојка оствила због неког богатог ''баје''. Отац је добио отказ, остали без пара, сјебао оцене у школи... Друштво из основне школе се растурило и више се није чуо са њима. У новој школи упознао је лоше друштво које га је брзо повукло. После неколико дана пробао је цигаре, а после месец дана узео марихуану. Стварност је била лепша! Допао му се овакав живот. Побегне са часова, нађе другаре, надува се... Заборави на проблеме, беспарицу, оцене, болесну мајку... Све ређе је ишао на часове, све мање времена је проводио код куће. Често није ни доручковао него је задње паре које му оставе родитељи трошио да ''заврши'' пакет. Мајка се стално бринула за сина који је изгледао болесно, често одсутан. Приметила је чудно понашање али отац није хтео себи да призна могућност да му је син наркоман. Испитивала га, молила и плакала, али он је бежао од ње. Кући је почео да долази само да јој тражи паре. Мајка све чешће није имала, трпела његово викање и претње. Почео је да се задужује код рођака, пријатеља... Убрзо је изгубио свако поверење код људи. Више није знао да седне, прича, дружи се, дан му се састојао од јурњаве за парама, а онда куповином дроге. Продао је доста ствари из куће, почео са крађама. Ни смрт једног другара док су крали бакар са једне куће није га одвратила са тог пута. Кад му је мајка завршила у болници ваљао се по трави у парку. Имао је седамнаест година и већ је кренуо са тежим дрогама. Сазнао је да му је мајка тешко болесна тек после два дана. Кад је стигао мајка му је била мртва. Очеве сузе и вриштање су му тешко пали. Све се срушило! Мајка лежи мртва због њега, отац је сломљен, уништио је породицу, погазио сав њихов труд, године рада, патњи, жртве и одрицања. Своје животе су подредили томе да њему створе будућност. Гледао је оца, мислио о свему што је прошао због њега. Рат, шверц бензина, радио је по петнаест сати код неког приватника на црно... Седа коса, изборано лице показивали су сву муку кроз коју је прошао. Никад није дошао кући пијан, никад подигао глас, никад није био бесан, а имао је због чега... Све је трпео. А сада, гледа мртву жену и сина наркомана... Није издржао, јутро је дочекао обешен у дворишту...

Ова прича је измишљена, али није далеко од истине. Много је сличних, несрећних судбина за које је одговорна дрога... Наркоманија је тренутно један од највећих, али и најпрећуткиванијих проблема у Србији. Слаба медијска пажња овом проблему одаје слику да је Србија земља у којој је наркоманија маргинализована појава, свакако мање битна од евро-интеграција, партијских препуцавања, промена пола... Ипак, свако ко се креће нашим градовима, познаје људе и упознаје различите људске судбине зна да је дрога изузетно заступљена у нашој земљи. Нећу о званичним подацима, нећу ни да се трудим да их тражим и пишем. Изађите на улице, у школе, кафиће, дискотеке... И знаћете оно што знају и сви! Деца су изложена наркотицима на сваком кораку. Родитељии су преокупирани материјалним проблемима, борбом за опстанак, поверавају децу школи, школа упире пристом у државу, а држава не брине о својим грађанима. Зато се викендом увече продају тоне марихуане по дискотекама и кафићима. Зађите у неки улаз од зграде и наћићете шприцеве и ризле. Много је сјебаних и разочараних којима је живот леп само када се надувају. Марихуана као да је легализована данас. Стално можете да виђате огрлице са знаком марихуане, мајице и капе са заставама Етиопије или Јамајке. Свима је јасно да то више није обележје музике, или културе, свима је јасно да онај ко носи такву огрлицу сигурно петком увече не иде у музеј или у биоскоп, већ завршава траву. У многим реп песмама јасно се помиње дрогирање, потенцира као нешто добро и позитивно. Те песме су данас доступне деци по основним школама јер се објављују без икакве контроле (битно је само да су политички коректне). Понавља се фраза да на траву ''не можеш да се навучеш'' што није тачно! Када млад човек пун проблема узме траву, њему су ти тренуци лепи и опуштени. Заборавља на проблеме, и жели да му што чешће буде тако. Временом, дан почиње да му се своди на то да дође до пара за марихуану, да би касније прешао и на теже ствари.

Греше сви. Родитељи морају да упозоравају децу и усмере их на исправан пут. Није довољно оставити дете испред компјутера и обезбедити му храну. Децу треба васпитавати и пазити на њихово понашање. Треба разговарати с њима у сваком животном добу кроз који пролазе, све док се не формирају као зрела и одговорна личност. Не треба стварати размажене појединце којима се све угађа, већ их од најранијих година треба науити да је живот борба, и да морају да буди истрајни и храбри. Професори такође треба да проводе време у разговору о озбиљним темама. Није довољно само написати формулу, издиктирати дефиницију. Постоје и много важније лекције од фотосинтезе или гласовних промена. Професори не смеју да раде због плате него из љубави. Не смеју да окрећу главу када се на десет метара од њих продаје трава, или кад се у школским ве-цеима мотају џоинти. Полиција не сме да наркоманију третира као јавну тајну, а дилере пушта да слободно шетају улицама и траже нове жртве. Држава мора да се избори са овим проблемом и схвати колико је он битан. Ни појединци ни заједница не смеју да жмуре пред овим проблемом! Сви знамо, а сви ћутимо! Знамо да нам је комшија дилер и ћутимо, али онда се шокирамо кад чујемо да је наше дете дувало траву.

Дрога је за слабе људе. Дрога није решење, већ продубљење проблема. Јак човек ће се сукобити са сваком невољом, а слаб ће затворити очи и повући дим. А проблеми остају... Колико год стање било тешко, ситуација црна, морамо да се боримо. Само борба са проблемима може нас довести до победе. Много је лепих ствари у животу које могу да нам пруже задовољство. Друштво, музика, спорт, религија... Зашто стварати вештачку слику и тражити лажну срећу. До ње можемо доћи и када не повучемо дим!

*Наслов је део из песме Six Packa
**За србски превод клипа кликните на сс