Нацизам = комунизам

Међу првим вестима 29. новембра ишао је прилог о томе како је неки човек за своју крсну славу узео ни мање ни више него – Титовдан! 

Да пустимо по страни све оно што је ту говорио, величање титовог времена и остале смејурије, као и колико се слажу крсна слава и Тити, да све сагледамо мало дубље.

Шта би, на пример, било ако би ја сад за своју крсну славу узео Хитлера? Шта би било када би 20. априла уз Хитлерову слику славио његов рођендан, све медијски пропраћено?

Ево шта би било: сутрадан би гракнуле све ''невладине организације'' и ''антифа'' и био бих ухапшен!
Шта нам то говори?

Прво, да су вечина НВО и антифа прекривени комунисти, а друго колико је наш закон нелогичан!

Ако се сви сложимо да је нацизам злочиначка идеологија, да је Хитлер био убица и да он свакако није неко коме један Србин треба да се диви, зашто онда све то исто н важи и за Тита и комунисте?

Наша историја показује да је за србску нацију, заправо, много већи злочин – комунизам!

Педесет година тираније као да се наставља, као да није ни прекидано.

Пре свега, народу је већ усађена прича о Партизанима као ослободиоцима и Четницима као убицама, кољачима и издајицама. Последица те пропаганде је да и данас можете чути у народу речи типа: Какав си ко неки Четник (у негативном контексту, наравно). У Историји стоји да су се за ослобођење борили и Четници и Партизани, али, да ли је такво објашњење тачно? Наравно да не! Једина легална војска у том рату јесу били Четници. Када је почео рат, држава се звала Краљевина Југославија. Стање у земљи је већ било довољно уздрмано, али власт је идаље имао Краљ. Његова војска може да буде једина званична. Војска која се окупи око једне полиичке партије, помогнута од стране друге државе, борећи се не за своју земљу већ за своју идеологију и ротив Краљеве војске може да буде само – издајничка!

Против кога су се заправо борили ти ''ослободиоци''? Да је њихов интерес заиста био борба против окупатора, зашто су се онда одвојили од Четника, који су се већ борили са Немцима? Њихов интерес је заправо била ''револуција''!

Неоспорно је да су се борили и против Немаца, и сама идеологија комунизма је у основи била анти-фашистичка, али пре свега окупација је била борба против Четника. Да је Дража то раније схватио, можда не би било ни издаје од сталне саботаже од стране комуниста док су се борили заједно, а ни напада на Ужице.

Да је комунистички циљ у Другом светском рату била борба против Четника, односно касније преузимање власти, показују више докумената, од којих ћу издвојити један од њих која је најупечатљивија:

''Нисте требали да се закачите са Албанцима, већ сте ваше операције морали уперити према Србији. То је најважнија стратешко-политичка задаћа садашњице да се онемогући Дража. Треба радити хитно у том правцу због вањско-политичких разлога.'' – Титова критика једне партизанске јединице после борбе са Арнаутима.

Зар по овом документу није јасно да је основни циљ комуниста био икључиво долазак на власт. Нажалост, после низа дешавања, која сада нису тема, успели су у томе.

Шта се догодило после тога?

Немилосрдни прогон свих политичких противника, а пре свега Четника, до коначног хватања Генерала Југословенске војске у отаџбини, Драгољуба Михаиловића.

Какав је био став комуниста о новој држави коју су планирали да створе, и положају Срба у њој, види се по следећој његовој реченици:

''Ми се у Србији морамо понашати као у земљи коју смо окупирали.''

Његови саборци доследно су у дело спроводили његове речи. Убиства и зверства која су чинили према србском становништву нису виђена у ближој историји. ''Ослободиоци'' су тада извршили највише убиства у тако кратком периоду можда у целој србској историји. Број убијених и данас није познат. По америчким документима тај број у Београду је између 13 000 и 30 000 људи. Владина комисија прошле године је саопштила да је дошла до податка од више од 18 000 убијених ''противника револуције и раднога народа''. Многи четнички официри, када им је било јасно да је рат изгубљен, пресудили су сами себи, да не би пали у канџе ових звери. Комунисти данас, што је најстрашније, убиства после рата правдају тиме да су морали да заведу ред у држави, због могућности напада од стране СССР-а! Објасните то онима који су остали без очева, онима чије породице и дан-данас не могу да сперу љагу издајника које сте им ви нанели, породицама часних официра који су бранили своју заклетву Краљу, чије сте породице годинама после тога малтретрали и понижавали, а чију сте децу слали у логоре за време рата.

Још један од терора комунизма јесте уништење села. Правим србским домаћинима, који су муком стицали пре рата, комунисти су узели све! Пословица ''Неком рат неком брат'' потврђена је после овог рата. Највећи предратни шљам увукао се у куће и на имања србских домаћина. Национализовали су, све под тешком демагогијом, причајучи о некаквој предратној буржоазији! Као што каже Владика Николај Велимировић, једнакост у достигли тако што су велике спустили на ниво малих. Права господска елита потпуно је уништена. Неки су убијени, а неки су, попут Јована Дучића, преко океана слали тужне поруке србском народу, сада под новом окупацијом.

Пропаганда и беспрекорно испирање мозга били су најјачи првих послератних година. Пошто је уништен бастион србства – село, потребно је било уништити и оно друго што је србску нацију одржало – Цркву. Осим почетног одузимања манастирских имовина и убијања свешттеника, комунизам је терор наставио и потпуном забраном Србима да исповедају своју веру. Питајте било кога који је за време комунизма живео у граду да ли је смео да оде на Литургију, прослави славу? Свако ће вам дати исти одговор. Мој отац је у школи кажњен јер је славио свој рођендан, који се пада на Светог Николу. Просветни радници који би се дрзнули да обележе неки верски празник били би истерани са посла. Једино је село донекле остало одбрањено. Тамо су и за време најцрњех мрака светлеле иконе и слике Краља.

Доста сам написао о комунизму, а заправо ни делић нисам описао! А сада, упоредите све то са злочинима нациста према Србима! Педесет година терора, и духовног и физичког, према пет година убистава за време рата.

Рећиће неко, идеологија нацизма је опасна! А зар комунизам није? У њиховој идеологији можда немате написан никакав говор мржње, али они су нам боље од нациста показали шта значи злочин. Зато је за мене комунизам злочиначка идеологија, баш као и нацизам! Термин ''злочиначкија'' не постоји, а да постоји, сигурно би то био комуниза, који нам је нанео много више злочина.

  Зато, ако забрањујете кукасти крст, забраните и петокраку, ако забрањујете Хитлера забраните и Тита. А верујте, када мало боље погледају само историју своје породице, многи ће схватити да их петокрака више угрожава!