Имамо ли право да се предамо?

''И помисли даље: каква је корист да човек спаси себе кроз пустињску усамљеност, кад цео народ очекује спасење.''

Свети Владика Николај, Живот Светог Саве

Ове речи пресудиле су да Сава Немањић донесе одлуку и постане први србски архиепископ. Ове речи пресудиле су и даљу судбину србског народа, донео Србима славну историју каквом може да се похвали мало свестких народа, славне победе, велике манастире и свету традицију. Свети Сава се прихватио посла, одрекао се пустињске усамљености коју је толико прижељкивао, монашког живота и сталне молитве због кога је и напустио двор и отишао у манастир. Свети Сава се тога одрекао због свих нас! У наредним годинама, он је утиснуо печат духовности у србски народ и дао вечни Завет својим потомцима. Својим непрекидним радом и молитвом показао је на пут личног и националног спасења. Основао је независну србску Цркву, која је у будућим тешким временима окупила и одржавала и сачувала србски народ, име и традицију. Свети Сава је тако постао пример велике пожртвованости и љубави према народу. Нажалост, данашње несвесне и обмануте генерације његових потомака, сваким даном својим делима све више газе његов Завет. Плач Светог Саве, нашег духовног оца, приказао је Свети Владика Николај у својој Небеској Литургији, пре више од пола века. Да ли Савин плач идаље траје? Дајемо ли му ми, његови потомци којима је посветио живот, разлога за плач? Како данас изгледа држава због које се он одрекао монашког живота?

Наш народ је данас постао све оно што Светитеља тера на плач! Желео је да просвети нашу земљу, да Православље постане начин живота људи, не само формалност. А постало је обрнуто. Данас се у Србији људи сете да су Православци само на велике празнике. Пост, молитва, добра дела, то је све оно што је постало споредно. Храмови недељом нису ни изблиза пуни. Људи устају рано за посао, школу, остају до касно да гледају филмове, али им је јако напорно да устану и оду на Литургију. Свети Сава је градио Храмове, и остављао својим потомцима, да их подсећају на Православну веру и традицију. Ми данас не само да не градимо Храмове, већ запуштамо и оне који су нам остављени! Срби бацају новац на све друго, али баш када је потребан прилог за Цркву, тада се сете кризе и тешког живота, на који нису помишљали када су задње паре остављали у кафани, или када су их трошили на хаљине и шминку. Запоставили смо своју веру и кренули путем западне цивилизације и културе. Свети Сава се противио приближавању Србије западним земаљама и Ватикану. Данас, званична политика је да се Светом земљом, Косовом и Метохијом прегоавара и тргује, ради уласка у Евроспку унију, да србска деца уместо србске традиције величају западну културу. Свети Сава прославља се као школска слава у Србији. Тог дана и дајемо Светом Сави највише разлога за плач. Србске школе данас нису ни бледа сенка онога што је Свети Сава стварао. Ово данас су школе које не уче децу херојској традицији србског народа, правим вредностима, вери и поштењу, већ школе какве жели западна цивилизација, школе из којих излазе безлини роботи, слуге ''новог света''', заслепљени лажним вредностима. Светитеш плаче када види неискреност оних који тог дана изговарају његово име, плаче када зна да је за све њих то само још један нерадни дан, а то што причају формалност, која мора да се обави пре преждеравања и опијања у кафани. Уместо правих вредности, наметнути су нам материјализам, индивидуализам, лицемерје, корупција... Угледајући се на серије и филмове са запада, на данашњу ''елиту'', која пропагира неморал и блуд, србска омладина пропада. Девојчице се угледају на певачице, дечаци на криминалце. Нестали су прави узори, а медији пропагирају наказне вредности ''новог света''. Опште безнађе, немаштина и беда убили су душу србског народа. Окрећемо леђа јдни од других. Људи постају имуни на туђу несрећу и патњу, гледау само себе. Наркоманија, алкохолизам, проституција, криминал, корупција... Потпуно црнило надвило се над земљу Светог Саве! Наша држава представља последње остатке једног разбијеног херојског народа... Закопали смо вредности које су нас одржавале у тешким данима, одрекли се својих предака и погазили Савин Завет. 

Све ово уноси у нас патњу, бол, немоћ и песимизам. Сурова и тешка реалност убија у људима сваку вољу за борбом. И они који све виде, једноставно немају вољу да се боре. Многи паметни и школовани људи напуштају своју земљу. Они који су способни да нешто промене лако постају корумпирани и придружују се онима који уништавају свој народ. И они који виде разлику између доброг и лошег плаше се да стану на праву страну и крену у борбу. Многи верујући људи траже изговоре, не желе да се мешају у све то јер је политика прљава ствар. Држе се даље од свега тога, знају да препознају зло, али траже изговоре да крену у борбу. 

Онај ко је истински верник, ко се држи Завета Светог Саве зна да нема право да се преда! Реченица са почетка говори нам да нема користи од тога да спасимо само себе! Себе можемо спасити одвојивши се, али хоће ли то спасити остале. Колико год ситуација била тешка, немамо избора и не смемо да се предамо. Не смемо да кажемо како се то нас не тиче! Ако је неко заиста вернико, носи Христово име и име Истине и Правде у срцу, он не може мирно посматрати страдање свог народа, не може мирно посматрати неправду, патњу и беду! Не сме се оправдавати цитатима из Библије, погрешно их тумачити и тиме правдати свој кукавичлук. Свима нам тешко пада овакво стање, сви пролазимо кроз патње и проблеме, аали наш Господ Христос прошао је и много теже! Немамо право да јадикујемо због времена у коме живимо. Имамо дужност да носимо свој Крст храбро и достојанствено! Господ нам је дао тешко искушење. Наследили смо велике и храбре претке и морамо да се угледамо на њих и оправдамо Србско име. Колико је коме дато, толико се од њега и тражи. Тешка времена несмеју бити изговор за кукавичлук и прихватање реалности. Свети Сава је могао да оде у пустињу, спаси себе, посвети се молитви и Богу, аали би тако оставио свој народ незаштићен и непросветљен. Ако је Свети Сава поднео такву жртву, одакле нама право да се не боримо!?