Колико је
данашњи систем вредности искривљен и погрешан може се најбоље приметити баш у
васпитању деце. Под васпитањем рачуна се не искључиво школа, која представља
само један део тога, већ и кућно васпитање, одређивање исправних вредности и
правог циља у животу детета. Већ је много пута поновљено да нашу децу
васпитавају телевизијске емисије и комппјутер... Ипак, какав је зуаправо однос
родитеља према деци, какве им вредности они усађују од најранијих дана? За шта
би деца требало да се боре и како да се понашају? Кога им наводе као узоре и
какво понашање хвале код своје деце?
Да данашњи свет
почива на материјализму, то није ништа ново речено. Ситуација која искрено
погађа сваког искреног Православца али и друге верујуће и честите људе широм
планете има корен управо у данашњем васпитању и образовању деце. Свако ко јесте
или очекује да некад буде родитељ треба да се запита неколико питања:
Да ли је за
његово дете битније да буде добар ученик или добар човек?
Да ли његово
дете учи због знања и радозналости или због оцена?
Да ли више
брине да прехрани и обуче своје дете или о његовом размишању и ставу?
Да ли жели да
његово дете заиста буде паметно и образовано или само да се хвали пред људима
његовим успехом?
Размишљао сам о
овоме гледајући свакодневне ситуације током свог школовања. Схватио сам током
свих ових година поражавајућу чињеницу: у великом броју случајева, што је већи
успех у школи, што су боље оцене, бољи просек, већа достигнућа и успеси, то је
човек лошији!
Никад не треба
правдати нерад и неодговорност. Ипак, нешто горе од тога заправо су
преамбициозни људи! То су они који у својој тежњи за што бољим успехом или
просеком грабе свим средствима, који залепљени успехом и каријером запостављају
све праве вредности овог живота. То су они који се на сав глас хвале, чијим се
дипломама, успехом и каријером хвали породица по славама и сличним окупљањима,
то су они којима се сви диве како су се ''прогурали'' до неке функције, како су
они сналажљиви и паметни.
Амбиција,
каријера, новац, функције... Колико само људи изгубе душу да би стигли до тога!
Колико им само похлепа прекрије све врлине! А где је корен томе?
Корен је у
самом почетку, када се инталигенција и воља детета усмере у погрешном правцу.
Пошто од знања ''нема леба'', родитељи још на самом почетку школовања саветују
деци да трче за оценама, намећу им притисак јер другачије морају да ''успеју''
у животу. А да ли је то заиста успех? Да ли је заиста упех то што пише у
сведочанству или индексу? Није! Успех је оно што је човек постао кроз све те
године! Успех је знање, успех је врлина, а оцене, диплома и функција су
безвредне ако су прва два изгубљена у трци за њима!
Зато децу не
треба присиљавати да уче како би сутра ''било нешто од њих''. Добар човек можеш
да будеш са било којим успехом. Децу треба усмерити да знање стичу ради самог
знања, не због оцена. Тако ће се са деце скинути тежак притисак. Не треба им
саветовати да се ''угурају или провуку јер данас не може другачије''. Не треба
их прилагођавати поквареном духу времена, нити им најгоре особине представљати
за најбоље, само зато што доносе ''успех''. Од њих треба направити добре људе а
не добре такмичаре.
А где је ту
улога данашњег школства? Оно што школа представља данас бедна је слика оног што
би требало појам школе заиста да представља! Уместо пре свега правим
вредностима, данашње школство деци усађује управо вредности модерног времена.
Данас заиста циљ оправдава средства. Уместо врлина, деца се од првих година
школе духовно деградирају. Ђаци не уче због знања већ због оцена, а професори
не раде из искрене жеље да деци пренесу знање већ због плате. Школе данас јесу
уточиште лицемерја, нерада, корупције, себичности, и као такве деци усађују те
особине. Из њих деца излазе као безлична гомила испраних мозгова, постајући
нове слуге поквареног Система. Знање је моћ, а школе данас чине све да ту моћ
што више отупе. Гасе сваку слободу размишљања, учи се само оно што ти је
написано, и пошто напамет у главу утувиш оно што други хоће, добијаш своју
оцену због које и јеси ту. Онај мали број који се отргне убрзо постаје
етикетиран и одбачен од већине која ову школску игру игра по већ устаљеним
правилима. Мало је професора и ђака који то мртво море данашњег образовања
покушају да узбуркају и већина прође безуспешно. А ту се опет враћамо на оно са
почетка! Хвале вас само ако имате добре оцене, које да би имали морате играти
по правилима. У супротном, следи вам одбацивање, јер сте превише раззмишљали
својом главом, а хвалиће се онај ко је играо по правилима. Док се такав
погрешно усмерен начин васпитања не промени, деца ће се идаље претварати у
безличну руљу жељну само новаца и каријера, а људи који желе да исправно допринесу
друштву биће спутавани и склањани у страну.
Нема коментара:
Постави коментар