''Сви људи по природи теже сазнању'' - ово је прва реченица Аристотелове ''Метафизике''. Ову тврдњу многи ученији или образованији људи би одмах похрлили да оспоре бројним примерима људи који не показују никакву заинтересованост за било какво знање, који нису завршили никакву школу, у животу нису прочитали ни неколико књига, које једноставно ништа не интересује. Ипак, ова Аристотелова тврдња апсолутно је тачна! Сви људи у својој природи имају одређену радозналост, само је пресудно на шта ће је усмерити.
Постоје људи који све своје снаге уложе у науку. Није битно коју, од историје до хемије. Све њихове снаге коцентрисане су на један циљ - напредовање у тој области. Колико само задовољство неком историчару представља читање о неким биткама, разгледање археолошких ископина и музеја. Колико задовољство биологу представља посматрање природе, хемичару експерименти у лабараторији, филозофу размишљање... Свака нова информација, ново откриће доноси радост. Долази до сталног уздизања, напредовања у знању. Заиста, сви ће се сложити да су то људи који теже сазнању, који су живот посветили управо том циљу. Али, колики је њихов број? Врло мали у односу на оне друге, којима књиге служе само да у њима држе уштеђевину. Чиме онда они хране своју радозналост? Да ли је могуће да баш ни о чему не размишљају? Они су своју радозналост окренули у другом смеру - ка трачарењу. Ти људи које ''смарају'' неке књижурине, који не воле да слушају тешке теме, избегавају дуге и напорене разговоре о неки тешким питањима, одмах ће поскочити када чују да се нека комшика ''смувала'' са три године старијим ликом! Са коликом ће само знатижељом они испитивати сваки детаљ из живота других људи, са којим ће ентузијазмом оговарати особу која је до пре 5 минута ту седела, и са колико ће само узбуђења слушати шта је то неко неком рекао ''у поверењу''! Познато!? Да, свуда су около такви људи! Сви ће вас слушати ако пођете да кажете неку информацију о томе зашто су двоје раскинули, или како су се свађали пред свима, али ће сви окренути главе ако с неким започнете причу о, на пример, Француској револуцији! То смара!
Вероватно је и Аристотел имао на уму баш такве људе када је написао ову чувену реченицу. Да, постојали су, и постојаће увек такви људи. Али зашто ''легализовано трачарење''? Ваљда би свако разуман желео да смањи број таквих људи у друштву, да људе уздигне до вишег степена знања? Али, да ли је лакше манипулисати људима који теже знању или овим ''трачарама''? Зато су данас људи преплављени стварима које ће њихову пажњу усмерити управо на трачарење. Почевши од фејсбука! Дозвољено вам је да уђете у туђе животе, да једним кликом сазнате ко је с ким у вези, ко се како осећа, с ким је изашао... Можете сатима да се замајавате гледајући слике особе којој се једва јављате на улици, али ипак знате с ким излази и које јој је омиљено пиће! Сви ти људи су сада доступни! Не морате више ни да трагате и да се распитујете за информације, све пише на том екрану! Види се и ко коме стално ''лајкује'' статусе, и шта пишу по коментарима! Сатима је мозак једне особе закован у екран хранећи своју радозналост таквим информацијама! Зашто то време које је трошио скачући од профила до профила није искористио да прочита неку књигу или одгелда неки документарац, или бар размисли о нечему што је данас чуо на часу!? А Велики Брат, а Фарма? Толико ствари се дешава!!! Па данима може да се прича о томе! Тако је забавно сатима гледати неку свађу, а онда размишљати о томе ко је био у праву, ко је у целој тој тако замршеној причи исправно поступио. А све те новине у којима можемо да сазнамо све о томе где је ручала нека певачица и колико јој се само целулита види на слици!? А што су певач и глумица сликани заједно на журци? Па где ћете корисније информације од тога!?
Ето, како је лако у данашње време нахранити своју радозналост. Колико је само ондаа тешко таквим људима ако један дан буду без интернета, ако се један дан ништа не дешава по граду, ако нико није раскинуо... ''Смарање''!
Сви људи су, дакле, радознали! Што више се та радозналост усмери ка правом и вредном знању, то ће се више гадити трачарење, Фарме и Велики Брат. Што се дубље загази у трачарање, то ће вас више ''смарати'' неке озбиљне теме.
Нема коментара:
Постави коментар