Грех је као рана на телу. Када почнеш да је чешеш, осећаш се лепо, а лоше кад прекинеш са чешањем. Временом те све више вуче да је чешеш. све је мањи ужитак током чешања, а све већи бол кад престанеш.
Питајте неког алкохоличара, да ли он ужива у алкохолу? Нема ту више уживања у чаши ракије, пије је зато што мора. Другачије не уме. Претеривање у било којој страсти доводи до губљења у њој. Тада не можемо без ње. Зато се треба чувати неумерености, јер она води у ропство телесним страстима. Нема ништа лоше у томе што понекад попијемо коју чашу алкохола, што волимо да поједемо мало више хране, али је опасно када не можемо без тога. Оно што се мора, не причињава задовољство, тако и оно што је некад било задоољство, сада престаје то да буде.
Нема коментара:
Постави коментар