''Смрт Свету''

''Смрт Свету'' је прваославни часопис који издају монаси манастира Светог Германа Аљаског, углавном бивши панкери. Монаси Јован и Андреј написали су књигу ''Деца Апокалипсе и њихова хришћанска побуна'', која говори о истој тематици као и часопис. Поента је преусмеравање људи, углавном панкера, који углавном у себи имају бунт, да тај бунт преусмере на исправну страну - против света. Оног света који намеће материјализам, себичност, лицемерје, који доноси несрећу и патњу. Када се схвате прави разлози несреће и патње, онда и сва страдања у овом свету имају смисла, јер морамо бити ''мртви за овај свет, да бе наследили вечни.'' Морамо се одрећи свега што намеће модерна цивилизација, свих лажних уживања и задовостава и (не)моралних кодекса. Они који у себи имају тај бунт и револт не треба да га изражавају на погрешне начине, самодеструкцијом, уништавањем себе алкохолом и дрогама, већ да тај бунт усмере на праву страну, и тада ће он добити смисао. Побуна против свега што носи модеран свет, по узору на Христа који је рекао ''Не бојте се, јер ја победих свет''.

Као неко ко се облачи, понаша и слуша панк, апсолутно ми је одговарала ова књига. Сећам се како сам пре имао једну узречицу, када сам гледајући ко све носи крст и бројаницу, говорио: ''Ако су они верници, ја сам сатаниста.'' Стално ме критиују да сам ''хејтер'', да сам против свега, све мрзим, стално имам предрасуде о људима... Оно што ја заиста мрзим јесу управо особине које је данашњи Свет донео људима. Лицемерје, себичност, разврат и неморал, то је оно што заиста мрзим. Не мрзим ја све те људе, већ мрзим њихово понашање, лудовање по дискотекама, неморално понашање... Гади ми се што омладина на тај начин траћи свој живот не схватајући да срљају у пропаст. Све то им је наметнуо Свет, све су то особине које су прихваћене као нормалане у данашњем систему вредности. То је оно против чега се буним.

Када кажем да мрзим овај Свет, не мислим да мрзим што сам овде, нити да мрзим све људе који живе ту, већ мрзим све оно што је тај Свет наметнуо људима неспремним да му се одупру.

Оно што већина панкера или металаца желе је да се разликују од осталих. Кључна грешка се чини у томе што се труде да се разликују по мање битним стварима, а запостављају суштину. Није довољно само другачије се облачити од осталих, излазити на другачија места и слушати другачију музику. Кључно је размишљати и понашати се другачије. Супротставити се кодексима које намеће савремени свет и знати зашто тачно то чините.

Побуна због тога треба да има дубљи смисао. То је побуна против неправде. Али ако је то само побуна када се неправда наноси личо нама, онда је то обичан себичлук. Треба се борити против сваке неправде, која се чини према било коме. Морамо да знамо шта хоћемо и шта је исправно, а не само да знамо против чега смо.

Овакав Свет води људе у пропаст, доноси им несрећу, патњу и бес. Сви имамо своје личне разлоге за што смо бесни или несрећни, шта нам је одузето и шта нас је растужило. Свако има свој разлог за депресију и апатију. Ипак, треба се издићи изнад изговора и супротставити се злу.

Сајт ''Смрт Свету'':

http://deathtotheworld.com/

Књига Деца Апокалипсе:

http://www.prijateljbozji.com/shared/media/books/37/pdf-serb.pdf