Младост жељна реда, рада

Да ли је србска омладина заиста жељна реда и рада, или је ово само део једне идеалистичке песме? Да ли је двадесетогодишњак који се у 4 ујутру враћа из дискотеке и разваљује саобраћајни знак жељан рада? Да ли је петнаестогодишњак који обија трафику жељан реда? Одговор је – да!

Један од кључних проблема нашег друштва јесте незапосленост. Незапосленост првенствено јесте штетна по социјално стање људи, због недостатка прихода, али у томе се крије још један проблем – безнађе које та незапосленост рађа. Омладина врло брзо постаје свесна стања у земљи, корупције, недостатка радних места и потпуног расула. Овакво анархично стање убија вољу већини која не жели да се даље бори, већ се предаје пред прљавштином овог Система. Када виде да је сваки труд узалудан, врло брзо се предају. Многи се тада окрену лакшој страни – лоше стање у земљи им постаје изговор за сопствену неодговорност.

Све оно што не могу да стекну поштеним залагањем, може се достићи на друге начине. Када се труд око школе не исплати, улица вас узима под воје. Генерације деце тако остају препуштене саме себи. Хаос који влада у држави доводи до тога да многи одустају од борбе са њим, и окрећу се бежању од њега. Схватају да нема потребе да се труде и завршавају школу, траже посао, када се у овом хаосу до посла долази преко везе, преко странке или путем мита. Овакво расуло слабим људима врло лако постаје оправдање за сопствену неодговорност. Због тешког материјалног стања, средњошколцима ће постати оправдане ситне крађе, коришћење ''лаких дрога'' оправдава се бегом од суморне стварности. И тако се нижу оправдања и изговори.

Рад ослобађа човека и сваком човеку је преко потребан. Човек може бити здрав само ако је активан. Свети Апостол Павле каже да је ''тело храм Духа Светога'' и због тога га не треба запустити и улењити се. Недостатак активности доводи до лењости, која се константно повећава. Такође, рад ослобађа људе негативне енергије. Свако од нас се понекад наљути, пукне, подивља. Овакве непожељне реакције свакако су блаже ако пре тога исцепамо неколико метара дрва него кад цео дан седимо и играмо игрицу.

Ту се долази до питања са почетка. Момак из почетног питања ломи саобраћајни знак јер нема на шта да истроши своју енергију. Сви имамо енергију коју можемо да потрошимо на нешто корисно, или да је без разлога ''расипамо'' унаоколо. Да је тај младић радио целог дана, увече би изашао с пријатељима, попио пиће и попричао, али би већ у неко нормално време отишао кући да спава. Не би му било до дивљања по граду. Рад коцентрише нашу енергију на неку делатност која има сврху. Овако енергија србске омладине остаје неискоришћена, па је онда користе у међусобним тучама и дивљању по граду. После неког извршеног рада осећамо се испуњеније и боље, него кад се целог дана излежавамо. Док ленствујемо, надолазе нам свакаве мисли, када нам је досадно у стању смо да умислимо свашта и направимо себи проблеме. Када имамо неки посао, тога нема.

Момак који обија трафику касно увече је, исто тако, жељан реда. Да стање није овакво, он би тада учио, знајући да га уз уложени труд чека светлија будућност, а не би у својој безазлености ноћи проводио смуцајући се улицама. Своју снагу би трошио на нешто креативно, а не на туче, дрогу и алкохол.
Свакако да би увек било појединачних случајева, неодговорних и лењих људи, али би их савесно и одговорно друштво тада одбацило. То би било друштво срећних и одговорних људи, људи који знају и цене своје обавезе, уместо потплаћених службеника и нервозних радника запослених преко везе.